ШКОЛА У ЈУБИЛАРНОЈ ГОДИНИ
(1895-2015.)

Основна школа "Вук Караџић" ове године обележава велики јубилеј - 120 година од изградње школских здања на данашњем месту, а сачувани записи о њеном постојању досежу и више од 220 година у прошлост.  

Као најстарија српска школа на овим просторима увршћује се у историјску и културну баштину Јужног Баната и шире. Вековна традиција неговања васпитно-образовних вредности и локација у порти цркве Светог Николаја, издвајају је од осталих школа и чине препознатљивом у окружењу.

Први писани документ о постојању школе датира из 1794. године, када је вршачки учитељ Григорије Зосимовић сачинио извештај о одржаним испитима Српској народној школи која се налазила иза Саборне цркве. Та школа имала је пет разреда и налазила се на простору данашње Основне школе "Вук Караџић".

Визионари и ентузијасте попут владике Нектарија Димитријевића, тадашњег епископа вршачког, Ђуре Цвејића, председника Црквене општине и многи други, били су иницијатори замисли о њеној изградњи, схватајући важност школства и очувања традиције. Међутим, било је потребно да протекне готово читав век да би се дугогодишњи напори, жеље и потребе народа претворили у стварност и започела изградња нове школе на данашњем месту.

Двадесетих година 19. века вршачки Магистрат је више пута упућивао захтев Угарској дворској комори да дозволи изградњу нове зграде за потребе српске основне школе. Међутим, мађарске власти дуго нису пристајале, иако су постојали реални предуслови за то. У почетку је Српска основна школа користила просторије ондашње Црквене општине (угао Дворске и Светозара Милетића), али су просторије биле тесне и једва су могле да приме половину деце дорасле за школу. Општина је проблем решавала изнајмљивањем приватних кућа, али ова и слична привремена решења нису могла да задовоље реалне потребе становништва.

Кроз бурна времена која су уследила, Српска народна школа је највероватније задржала такав облик функционисања и просторно решење све до 1886. године, када Црквени Одбор Вршачке Српске Православне Општине озбиљно размишља о изградњи нових школских објеката за српску децу.
Велика идеја коју су носили угледни српски грађани више од 70 година, полако почиње да се остварује. У то време на челу Вршачке епархије налазио се епископ Нектарије Димитријевић, а велики жупан над Вршачким округом био је Александар Николић, потомак лозе Обреновића, који је помагао Србима у очувању својих права, па и изградњу вршачке школе. На месту председника Црквене општине налазио се Ђура Цвејић, цењени и предузмиљиви адвокат, а на челу Магистрата био је градоначелник Јосиф Семајер, велики поштовалац просвете. Овакав скуп угледних људи-визионара подстицао је и водио ка утврђеном циљу.

Ђура Цвејић у више наврата одлази у Пешту да би Министру образложио захтев Српске православне црквене заједнице. Коначно, Министарство унутрашњих дела у Пешти је 1894. године одобрило зидање нових школских здања у оквиру Црквене општине. Средства су била прикупљена, те је 1894. Црквено-школски одбор поверио израду детаљног плана нових школских здања, вршачком инжињеру Стевану Костићу. Зидање школских зграда постало је главна тема у вароши, а у локалној штампи појављивали су се бројни текстови.
У васкршњу недељу, 9. априла далеке 1895. године, извршено је свечано полагање камена-темељца након Васкршње литургије коју је водио његово високо преосвештенство, г-дин епископ вршачки, Нектарије Димитријевић.

Грађевински радови на школским објектима одвијали су се брзо и углавном, без застоја, те је градња завршена 8. новембра 1895. године, а за неколико дана и пријем нове Српске народне школе, која је саздана из четири целине: једна зграда за мушку децу, сала за гимнастику, друга зграда за женску децу, малодечја школа (забавиште) и стан за васпитачицу. Епископ вршачки Нектарије Димитријевић је 12.11.1895. године, у свечаном обреду освештао нову грађевину. Већ сутрадан, 13. новембра, српска деца су ушла у нове школске просторије.
Тако је вршачка варош обогаћена двема лепим зградама, али је њихова намена имала непроцењиви историјски и културно-образовни значај на овим просторима.
Са непромењеном архитектонском конфигурацијом, изглед школе је задржан до данас и у њеним просторијама школују се генерације вршачких ђака.

Од 1. септембра 1953. године добија назив ОШ "Вук Караџић", а Дан школе постаје 8. новембар, тј. дан рођења српског реформатора, чије име школа са поносом носи.

У многобројним генерацијама "Вукових ђака" било је истакнутих појединца који су духовно и културно обогатили нашу стварност и дали свој научни и уметнички печат за будућа поколења. Поменимо само неке од знаменитих ђака наше школе: Јован Стерија Поповић, Паја Јовановић, Драгиша Брашован, Бора Костић...

Школа данас настоји да се развије у модерну школу која прати, развија и инкорпорира најновија научна и техничка сазнања и усваја препоруке на пољу савременог система школства, васпитања и образовања.
У текућој 2015/2016. години школа броји укупно 25 одељења са 669 ученика и запошљава 68 радника задужених за бројне наставне и ваннаставне активности и несметано функцинисање школе.